Mapa domena država sveta

Istražite interaktivnu mapu sveta sa nacionalnim vršnim domenima (ccTLD-ovima). Panoramišite i zumirajte kako biste videli oznake za svaku državu sa njenim domenom, a zatim se oprobajte u kvizu.

Želite da vežbate? Isprobajte Kviz o domenima država sveta kako biste brzo naučili i zapamtili ccTLD-ove: Započnite kviz →

Šta je ccTLD?

Nacionalna vršna domena (ccTLD) je dvoslovna ekstenzija domena dodeljena nekoj državi ili teritoriji, poput .fr (Francuska), .jp (Japan) ili .br (Brazil). Dodela se uglavnom zasniva na ISO 3166‑1 alpha‑2 listi. ccTLD-ovi pomažu u identifikaciji geografskog porekla i, u mnogim slučajevima, pretraživači ih tretiraju kao geografski ciljanje za tu lokaciju.

Kako funkcioniše dodela

• Izvor kodova: Većina ccTLD-ova odgovara ISO 3166‑1 alpha‑2 kodovima.
• Delegacija: Internet Assigned Numbers Authority (IANA) delegira svaki ccTLD određenom registru/administraciji države.
• Povlačenja/promene: Kodovi se menjaju kada se države dele, spajaju ili preimenuju; stari kodovi mogu biti povučeni (npr. .cs za Čehoslovačku).

Izuzeci i posebni slučajevi

• .uk vs .gb: Velika Britanija uglavnom koristi .uk iako je GB ISO alpha‑2 kod; .gb postoji, ali nije u aktivnoj upotrebi.
• .eu: Dodeljen Evropskoj uniji kao specijalni regionalni ccTLD.
• Zastareli kod: .su (Sovjetski Savez) i dalje se koristi u ograničenoj meri iako ta država više ne postoji.
• Prekomorske teritorije: Mnoge imaju svoje ccTLD-ove (npr. .gg za Gernzi, .pn za Pitkernska ostrva).

IDN ccTLD-ovi (nelatinična pisma)

Međunarodni nazivi domena omogućavaju državama da koriste domaća pisma u svojim vršnim domenima, poput .рф (Rusija), .中国 i .中國 (Kina) i .السعودية (Saudijska Arabija). Oni su implementirani putem Punycode-a u pozadini (xn‑‑… oblik), ali se korisnicima prikazuju u lokalnim pismima.

Struktura drugog nivoa i upotreba

Neki registri koriste strukturisane domene drugog nivoa, poput:

• .co.uk, .org.uk (Ujedinjeno Kraljevstvo)
• .com.au, .net.au (Australija)
• .co.jp, .ne.jp (Japan)

Drugi dozvoljavaju registraciju direktno na vršnom nivou (primer: example.fr). Pravila se značajno razlikuju među registrima.

Pravila registracije i ograničenja

Pravila variraju po državama i mogu uključivati:

• Zahteve za lokalno prisustvo ili prebivalište
• Ograničenja u vezi sa namenom (npr. komercijalna vs. nekomercijalna upotreba)
• Provere dokumentacije ili usluge povereništva Mnogi ccTLD-ovi su otvoreni globalno, ali neki ostaju ograničeni na rezidente, entitete ili vlasnike žigova.

Generički ili marketinški ccTLD-ovi

Nekoliko ccTLD-ova je popularno van svojih država jer njihovo značenje odgovara globalnim terminima ili industrijama:

• .co (Kolumbija) za kompanije
• .tv (Tuvalu) za striming/televiziju
• .me (Crna Gora) za lične sajtove
• .io (Britanska teritorija Indijskog okeana) u tehnologiji
• .ai (Angvila) za veštačku inteligenciju Ovo su kodovi država, a ne generički TLD-ovi, ali mnogi registri ih promovišu na međunarodnom nivou.

Bezbednost i DNSSEC

Mnogi ccTLD-ovi podržavaju DNSSEC kako bi autentifikovali DNS podatke i smanjili mogućnost lažiranja. Usvajanje zavisi od registra; proverite tehnička pravila ccTLD-a za trenutni status.

Često postavljana pitanja — brzi odgovori

• Da li ccTLD-ovi uvek imaju dva slova? Da, za ccTLD-ove na latiničnom pismu; IDN ccTLD-ovi izgledaju duže zbog Punycode kodiranja.
• Da li ccTLD poboljšava lokalni SEO? Pretraživači često geografski ciljaju ccTLD-ove na njihovu državu, što može pomoći kod lokalnih pretraga.
• Može li svako registrovati ccTLD? Zavisi. Neki su otvoreni za ceo svet (npr. .io, .co), dok drugi zahtevaju lokalno prisustvo ili dodatnu proveru.